Mira Banjac

Мирјана Мира Бањац (Ердевик, 4. новембар 1929) српска је филмска, телевизијска и позоришна глумица, често сматрана једном од највећих звезда југословенске и српске кинематографије и најпознатија глумица Војводине. Након петнаест година рада у позориштима, и то највише у Српском народном у Новом Саду, Мира се 1960—их постепено окреће малим и великим екранима, и већ седамдесетих њен уметнички израз доживљава праву експанзију, кроз чак 44 филмска и телевизијска остварења у времену између 1970. и 1979. године. Из тог периода истиче се њена улога у класику Чувар плаже у зимском периоду, која јој је донела славу широм бивше Југославије. Ништа мање радних осамдесетих доживљава врхунац у каријери, углавном са улогама малих људи обичних судбина, фабричких радница, мајки са периферије, а све јаких, несаломивих жена из народа, које граде и носе социјалистички систем. Међу њима се истичу улоге у представи Радован III, у филмовима Лов у мутном, Сјећаш ли се Доли Бел, Варљиво лето ’68, Балкански шпијун, у коме је одиграла своју најчувенију Даницу Чворовић, затим Јагоде у грлу, Вуковар, једна прича, Лепа села лепо горе, Нож и друге. Почетком миленијума упечатљив је њен рад у телевизијским серијама Породично благо и Бела лађа, где је играла врачару Роску, путујући лик из фиктивног универзума Синише Павића, затим у ТВ серијама Казнени простор, Сељаци, Вратиће се роде и Пси лају, ветар носи. Иако у позним годинама, глумица је 2010—их наставила да снима и остварила запажене главне и епизодне улоге у филмовима Бели лавови, Мамарош, Реквијем за госпођу Ј., Бисер Бојане и Концентриши се, баба. Мира Бањац је током више од седамдесет година стажа добила највеће еснафске награде и признања, првенствено Добричин прстен, Награду Жанка Стокић, Златног ћурана, Статуету Ћуран, Награду Павле Вуисић, Статуету Јоаким Вујић, две Стеријине награде, две Златне арене, Нушићеву награду и друге. О њеном животу и стваралаштву написано је неколико књига, од којих су две најпознатије Мирјана Мира Бањац — Једна једина и Не дај се.