Anica Dobra

Anica Dobra (born on June 3, 1963 in Belgrade, SFR Yugoslavia) is a Serbian film and theatre actress. Her acting debut occurred in the second year of studies in a short film called “Pera Panker” (1985). In 1987 she got a breakthrough role in a feature film “Život radnika”. During the same year, she received the best leading actress award at the prestigious Pula Film Festival. Prominent roles in many critically acclaimed Serbian movies followed - „Već viđeno“ (1987), “Sabirni centar” (1989), “Kako je propao rokenrol” (1989), “Crni bombarder” (1992), “Točkovi” (1998), “Klopka” (2007), “Ljubav i drugi zločini” (2008), “Neko me ipak čeka” (2009), and “Enklava” (2015). From the 1990s, Dobra appeared in over 30 international films, predominantly from German cinematography. For her first international role in “Rosamunde” (1990) she received the Bavarian Film Award for the Best Young Actress. Concurrently with her film career, Dobra has also been performing in theatre plays at Atelje 212, Zvezdara theatre and the Yugoslav drama theatre. Besides acting, she has also translated from German the folk play Der Drang by Franz Xaver Kroetz.

Anica Dobra ist eine serbische Film- und Theaterschauspielerin. Dobra wurde am 3. Juni 1963 in Belgrad geboren, wo sie die Grundschule absolvierte, bevor sie mit ihrer Mutter nach Frankfurt am Main zog. Sie blieb bis zum Abitur in Deutschland und kehrte dann nach Serbien zurück. 1983 schrieb sich Dobra an der Fakultät für Darstellende Künste der Universität der Künste in Belgrad ein. Sie schloss ihr Studium 1987 ab. Ihr Schauspieldebüt gab sie 1985 in dem Kurzfilm „Pera Panker“. 1987 gelang ihr der Durchbruch mit einer Rolle im Spielfilm „Život radnika“. Im selben Jahr wurde sie beim Filmfestival in Pula als beste Hauptdarstellerin ausgezeichnet. Es folgten prominente Rollen in vielen von der Kritik gefeierten serbischen Filmen. Ab den 1990er Jahren wirkte Dobra in über 30 internationalen Filmen mit, überwiegend in deutschen Produktionen. Für ihre erste internationale Rolle in „Rosamunde“ (1990) erhielt sie den Bayerischen Filmpreis als beste Nachwuchsschauspielerin.

Аница Добра (Београд, 3. јун 1963) је српска филмска и позоришна глумица која често глуми и у немачким филмовима. Рођена је у Београду, где је завршила основну школу. Од 1977. до 1981. године живела је у Франкфурту на Мајни, у Немачкој. Након тога се враћа у Београд, где уписује Факултет драмских Уметности у Београду, у класи професора Предрага Бајчетића. Одмах након дипломирања 1987. године постаје стални члан Атељеа 212. Дебитовала је у краткометражном филму „Пера Панкер“ 1985. године. За филм „Већ виђено“ из 1987. године, добила је Златну арену на Филмском фестивалу у Пули. Године 1988. своју глумачку каријеру потврдила је улогом певачице у филму „Балкан експрес“. Значајне улоге остварила је и у филмовима Црни бомбардер, Клопка, Љубав и други злочини и Неко ме ипак чека. У међувремену активно је наступала у Атељеу 212 , Звездара театру и Југословенском драмском позоришту, као и у алтернативним позоришним трупама. Почетком 90их година почиње активно да снима филмове у Немачкој, где је до сада остварила око 80 улога. Живи у Београду, удата је и има ћерку Мину, такође глумицу.