Bogdan Diklić

Bogdan Diklić is a Serbian actor. In August 2009, he received Life Achievement Award "Pavle Vuisić" for his roles in Yugoslav cinematography.

Богдан Диклић (Бјеловар, 1. август 1953) је српски глумац. У родном граду аматерски се бавио глумом. У Бјеловару је завршио основну и средњу школу. Године 1972. уписује глуму на Факултету драмских уметности у Београду у класи Огњенке Милићевић. Постао је популаран након запажене улоге у филму „Национална класа“ (1979). Играо је и у филмовима „Мајстори, мајстори“ (1980), „Вариола вера“ (1982), „Маратонци трче почасни круг“ (1982), „Чудо невиђено“ (1984), „Октоберфест“ (1987), „Сабирни центар“ (1989), „Три карте за Холивуд“ (1993), „Лајање на звезде“ (1998), „Буре барута“ (1999), Мали свет“ (2003) На телевизији је глумио у серијама: „Грлом у јагоде“ (1976), „Сијамци“ (1981), „Камионџије 2“ (1983), „Брисани простор“ (1985), „Балкан експрес“ (1989), „Отворена врата“ (1995). Од 1975. до 1995. био је стални члан Народног позоришта у Београду и играо је у представама: “Калигула” (Стипијан), “Рат и мир” (Пјер Базухов), “Како вам драго” (Оливер), “Невоље због памети” (Молчаљин), “Госпођа министарка” (Пера Калинић), “Орестија” (Егист), “Тартиф” (Тартиф, к. г),”Покондирена тиква” (Ружичић). Од 1995. члан је ЈДП-а у Београду, где игра у представама “Београдска трилогија” (Душан), “Молијер, још један живот”, „Италијанска ноћ“ (Алфонсо), а у Београдском драмском позоришту игра у представи “Пандорина кутија” (Андријан). У позоришту Култ у Београду играо је у представи “Оксиморон”. У Звездара театру глумио је у представама “Професионалац” (Теодор Крај), ”Пољубац жене паука” (Молина), “Смешна страна музике” (Бубњолог). Добитник је многобројних награда и признања за позоришне и филмске улоге. Године 2009. удружење филмских уметника Србије доделило му је Награду „Павле Вуисић“ за његов укупан допринос филмској уметности. Објавио је 2011. књигу „О глуми без глуме“.