Janez Vrhovec

Janez Vrhovec was a Serbian actor. Vrhovec appeared in a number of Yugoslav and Serbian films, as well as many international productions, in a career spanning almost five decades.

Janez Vrhovec war ein serbischer Schauspieler. Vrhovec wirkte in einer fast fünf Jahrzehnte umspannenden Karriere in zahlreichen jugoslawischen und serbischen Filmen sowie in vielen internationalen Produktionen mit.

Јанез Врховец (Београд, 19. јануар 1921 — Београд, 7. октобар 1997) је био југословенски и српски филмски и телевизијски глумац словеначког порекла. Јанез Врховец рођен је у Београду 19. јануара 1921. године од оца Јанеза, који је био стаклар, и мајке Вилхелмине, рођене Шпиљак. Младост је провео у Београду. Након основне школе, коју је похађао у Београду и Љубљани, први разред средње школе 1931/32. похађао је у Љубљани, а касније од 1932. до 1935. у Београду. Завршио је Средњу техничку школу у Београду, а 1942. године се запослио као инжењер електротехнике у српској агенцији немачке компаније Сименс. Године 1944. придружио се Народноослободилачкој борби. Његов таленат довео га је до тога да постане члан АКУД „Иво Лола Рибар“ , где је постао члан хора и драмске секције, а до 1949. године био је и уметнички секретар. У академској 1946/47. години студирао је електротехнику у Љубљани, а академске 1947/48 у Београду, али је одустао након три семестра. Од 1949. до 1952. године био је члан Авала филма, а затим је одлучио да постане први глумац са статусом слободног уметника. Био је један од оснивача Удружења филмских глумаца Југославије, а 1968. године и Удружења филмских глумаца Србије. Председавао је овим удружењем између 1974. и 1975. године. Такође је иницијатор организације фестивала „Филмски сусрети“, који се у Нишу одржава од 1966.године. Председавао је Већем за уметност Сервиса Филмских радних заједница у Београд 1977. године. Јанез Врховец, такође, је био аутор на десетине текстова писаних у облику десетерца, за емисију „Весело вече“ Радио Београда. Свој први дугометражни филм снимио је 1950. са мањом улогом у филму редитеља Радивоја Лоле Ђукић. Од тада, па све до своје смрти, појавио се у више од 150 филмова и ТВ серија. Већину улога одиграо је у српским филмовима, као и у страним и различитим копродукцијама. У словеначким филмовима посебно је запажен по улогама у филмовима Три приче (1955), Добро море (1958), Лет мртве птице (1973), Дивота прашине (1975). Најпознатији југословенски филмови у којима се појављује су Шолаја (1955), Мале ствари (1957), Партизанске приче (1960), Капи, воде, ратници (1962), Човјек са фотографије (1963), Прометеј с отока Вишевице (1964), Вртлог (1964), Човек није тица (1965), До победе и даље (1966), Дим (1967), Немирни (1967), Празник (1967), Дечак и виолина (1975). Копродуцирао је филмове између југословенске филмске индустрије и италијанске, аустријске, америчке, норвешке и енглеске филмске индустрије. Последњи пут се појавио у телевизијској серији Горе доле 1996. и 1997. године.